Smrt u belom mantilu

„Kako si“, pita doktor. „Još sam živa“, odgovara Ona, glavna junakinja, koja nema ime, jer se svako od nas već sutra može naći u njenoj koži. Od tog kratkog dijaloga, na početku knjige, čitalac je uhvaćen u literarno znalački istkanu mrežu i ne može da ostavi knjigu dok ne dodje do tačke na poslednjoij stranici. Pogrešno bi bilo reći da je ovo samo knjiga o devojci koja se bori protiv teške bolesti, uvučena u lavirinte zdravstva i farmaceutske industrije, jer je ovo pre svega štivo pisano u slavu života!

„Marija Gojković je pripremila čitaocu nekoliko zamki. Prva i najvažnija, navela je čitaoca na pomisao kako početna rečenica svakog poglavlja predstavlja časovnik koji otkucava vreme preostalo do kraja života glavne junakinje. „Još 33 dana i...“, „Još šest meseci i...“, „Još dva meseca i...“... A priča romana teče u iskazima glavne junakinje, pa maštovit čitalac pomisli da se narator javlja „s onog sveta“. A kraj knjige je, ustvari, novi početak, dar glavnoj junakinji, borcu koji i u trenucima najveće životne krize, dok je prijatelj nosi na rukama, nastavlja da se bori sa alama savremenog sveta čiji je jedinii cilj profit.

„Iako prvi deo knjige sugeriše da je reč o životnoj drami jednog krkog bića, radnja prerasta u triler: borbu obolele devojke i njenig prijatelja novinara protiv kriminalaca u belim mantilima. Ipak, najupečatljiviji delovi knjige su razgovori u bolničkoj sobi, intimna drama nakon pisma u kome voljena osoba pošalje poruku sa četiri zlokobne reči „Izvini, ne mogu više“, razmišljanja o tudjim životima kada se gasi sopstveni...

„Preporučujem izdavaču „Smrt u belom mantilu“, jer zaslužuje punu pažnju ne samo ljubitelja pisane reči. Ovo je knjiga-pomena svima koji trguju tudjim životima navlačeći na lice masku humaniih ljudi.

Milioni ljudi širom sveta godišnje umiru od posledica lekova, neadekvatnih terapija, nepotrebnih operativnih zahvata. Godišnje u svetu mnogo više ljudi umre od lekova na recept nego od uličnih droga. Medju lekarima je veliki broj alkoholičara, ovisnika o drogama, o čemu svedoče I popularne TV serije o medicinskim herojima , kao što je recimo dr HOUSE, arogantan, svemoćan, koga pokrivaju sve kolege, jer on je bolji od boga… podaci svetske zdravstvene organizacije jasno ukazuju na vezu izmedju sve bolesnijih ljudi I sve jače farmaceutske mafije.

Na svojim predavanjima uvek namerno I provokativno govorim da postoje četiri bele smrti; beli šećer, belo brašno, bela so I beli mantil. Ali, moram da priznam, da znajući ono što znam, nisam očekivala da će iko u ovoj zemlji dobrih I poslušnih ljudi koji slepo veruju belim mantilima, imati snage I argumenata da izadje u javnost sa knjigom koja kritikuje tako dugo samo održivi system sprege vlasti, korupcije , medicine I farmacije. ROMAN SMRT U BELOM MANTILU, MArije Gojković, pisan u prvom licu, kroz oči devojke obolele od leukemije koja na svojoj koži oseća I doživljava sve stadijume medicinskog horora, počev od bahatog ponašanja sestara, neljubaznosti, ravnodušnosti, surovosti, do korupcije I kradje na najvišim nivoima vlasti I medicine, knjiga je koja se čita u jednom dahu, I koja podstiče na pitanja, sećanja, preispitivanja I konačno bunt protiv takvog nametnutog nam Sistema. Marijini likovi zadiru u mnoge slojeve propadanja , nemoći I frustracije naše a zapadne klasične medicine, ali I u nemoć svih nas da se tome odupru ili nešto promene. Čitajući ovaj roman, setila sam se I knjige ISPOVEST MEDICINSKOG JERETIKA, doktora Mendelsona, koja je objavljena pre skoro pola veka, a gde su po prvi put iznete činjenice o korupciji na svim nivoima medicine, o farmaceutskoj mafiji I njihovom opredeljenju za unosne bolesti a ne za jeftino zdravlje. U Srbiji se konačno nikada nije sudilo lekarima ni za šta I ta slepa dečja naivna vera naroda u svemoć I bogomdanu medicinu I bele mantile je toliko jaka da na žalost ni ovakva knjiga, lična, mučna, teška, ispovedna, neće uzdrmati system. Ali možda će uticati da ljudi krenu nekim drugim putevima saznanja I istraživanja. Marija knjigu završava krajnje ironično Hipokritovom zakletvom koja je modernom zapadnom medicinom sada izgažena do neprepoznavanja. Ni jedna stavka se ne poštuje. Zato danas I postoji čitava grana medicine, jatromedicina koja se bavi greškama I posledicama grešaka medicine.

Neka prašina koja će se podići Romanom Smrt u belom mantilu bude još dugo uskovitlana. A vi poslušajte savet dr Mendelsona, ako hoćete da živite I budete zdravi, drž’te se dalje od belih mantila…